...

Lovac na znanje nastavlja da traži pojedince koji su u ime nauke izuzetni. Nalazi neverovatne umove koji pomeraju granice...

„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

Tragajući za time šta čini ljude srećnim na našoj fantastičnoj planeti, Vladimir Banić odlazi na Tajland, zemlju koju još zovu Zemljom osmeha. Tamo saznaje da Tajlanđani imaju jedan poseban i teško prevodiv osećaj. To je SANUK. Nešto između osećaja sreće, ushićenosti i zadovoljstva. Nešto zbog čega narod ove zemlje bira posao, prijatelje i načine kako da potroši slobodno vreme.... Iako je sanuk neuhvatljiv, ekipa Fantastične planete ga traži na više strana Tajlanda. Počinju u Bangkoku, pokušavajući da doznaju da li ljuta hrana zaista čini da se kada se jede luči hormon sreće. Zatim idu u Puket gde razgovaraju sa mu-taj borcima nakon što su izgubili borbu sa samo jednim pitanjem - da li i sada osećaju sanuk? Na kraju, Vladimir Banić odlazi na jednu od prvih plantaža marihuane koja je podignuta nakon legalizacije upotrebe u toj zemlji gde razgovara sa njenim vlasnikom, bivšim glumcem koji tvrdi da će se Tajland od sada izgovarati Smajland. Iz tropskog Tajlanda Fantastična planeta se seli u prebogatu Švajcarsku. Tamo pokušavaju da saznaju da li novac automatski znači sreću ili je kalvinistička skromnost koja je kao zakn uvedena u srednjem veku zaslužnija za to. Banić razgovara sa visokopozicioniranim menadžerom jedne od švajcarskih banaka pokušavajući da sazna da li je poverenje koje inače vlada u društvu, a najbolje se vidi na primeru banaka, nešto što ovu alpsku zemlju čini srećnom. Ili je to možda švajcarska čokolada, koja kao i tajlandska kuhinja, kada se unosi u organizam pokreće hemijske reakcije koje osobu čine srećnijom. Na kraju, prošpartajući celu Švajcarsku od Sent Galena, preko Ciriha do Ženeve, ekipa odlazi u mesto Martinji, postojbinu bernardinaca, pokušavajući da sazna kako u zemljii u kojoj preko 40% domaćinstava ima ljubimca, oni utiču i na svoje vlasnike i na okolinu. Na kraju, Fantastična planeta putovanje završava u Finskoj. Zemlji koja je šest puta za redom prva po indeksu sreće. Tamo Vladimir Banić razgovara sa čovekom koji je osmislio i sproveo vladin eksperiment, kojim je ljudima tokom dve godine novac bez ikakvog razloga dat na početku meseca. Da li je sreća u tom novcu ili možda o društvenoj brizi koja ne dozvoljava da se u Finskoj neko nađe i spava na ulici? Vladimir Banić to saznaje u razgovoru upravo sa nekadašnjim beskućnicima, u zemlji koja je tu pošast pobedila. Autor emisije zatim razgovara sa Jakom Sariluomom, najpoznatijim finskim stendap komičarem koji objašnjava kakav je duh Finaca i kako mu on kao komičar prilazi. Jako hvali finske političare i njihovu otpornost na korupciju, što Banić kasnije proverava pokušavajući da u sred parlamenta podmiti jednu od poslanica. Dva puta. Na kraju, Banić stavlja Finsku na ultimativni test - razgovarajući sa hevimetalcima koji važe za one kod kojih sreća nije visoko kotirana kao tema muzike. Članovi jednog od najpoznatijih finskih bendova, koji su svirali i u Srbiji, Omnium Gatherum, objašnjavaju kako je sreća i u neuspehu, ali i kako hevi metal, ljude koji vole to što su samotnjaci zbližava i čini srećnijim.

Da li ste znali kako se najveća tehnološka revolucija u istoriji čovečanstva nije dogodila ni u 19, ni u 20, a ni u 21. veku? Ako pogledamo celokupnu ljudsku istoriju, zapazićemo da se najdramatičnija tehnološka promena desila još u doba neolita i da je počela još pre 12.000 godina. U literaturi se ovaj događaj često naziva poljoprivredna, a ponekad i neolitska revolucija.... Naime, tokom nekoliko hiljada godina u neolitu u potpunosti se promenio život, svakodnevica, način rada, ishrana, običaji, jezik i religija. Ovaj istorijski period nazvan i novo kameno doba jeste vreme promena u kulturi i ponašanju, i vreme otkrivanja. Neolit traje otprilike u periodu od 10.000. godine pre n. e. do oko 2000. godine pre n. e., a sa njegovim završetkom počinje bronzano doba, kada se širi upotreba metalnih oruđa.

Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere..

Savremeni način života teško je zamisliti bez litijum-jonskih baterija. Kada je o masovnijoj primeni reč, glavna ograničenja su njihova cena i bezbednost. Skupe su zbog litijuma i kobalta, a nedovoljno bezbedne zbog zapaljivog organskog elektrolita.... Naučnici u novoj epizodi serijala “PROMIS” predstavljaju novu generaciju baterija. Autori serijala su Aleksandra Todorović i Rijalda Mujezinović. Urednik serijala je Milena Vujović.

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti.... Pećina je bila čoveku prvi dom. Tu se sakrio od kiše, snega a i sunca. U njima se više družio, počeo da razgovara. U pećini je, smatra se, napravio i prvi crtež, iskazao prvu emociju. Rajkova pećina je bogata nakitom, lepa (ako mene pitate sve su lepe) u kojoj možete videti bezbroj stalagmita, stalaktita, stubova, zavesa, traperija. Svi oblici su u harmoniji, nastali u mraku i neprekidnoj borbi vode i kamena gde nema pobednika a ni pobeđenog. Zanimljiva je i legenda o Rajku po kome je i pećina dobila ime. Bio je hajduk koji je otimao blago od naroda i navodno ga ovde sakrio. Malo je verovatno da ćemo ga naći ali vredi videti, doživeti pećinski nakit, blago Rajkove pećine. Čućemo i legendu speleologije Radenka Lazarevića koji je ovu pećinu detaljno proučavao, proširio postojeća saznanja i u značajnoj meri doprineo da se pripremi za posetu. Verovali ili ne i u desetoj deceniji, kako kaže njegovog kratkog života završava novu knjigu kako istraživati i čuvati pećine.

12.oktobar je Evropski dan donora. Posvećen je svima koji su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih gasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju. Jedno da uz humanost i solidarnost tada postaje šansa za spas i produžetak više života...

Uz pomoć neuronauka do ozdravljenja i rešavanja brojnih neuroloških oboljenja.... Oblast neuronauka je sve intrigantnija i sve više budi znatiželju, kako istraživača tako i šire javnosti. Osmi Kongres Društva za neuronauke Srbije okupio je istaknute naučnike iz Srbije i inostranstva, koji su predstavili rezultate svojih istraživanja. Neke od tema bile su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, promene u ponašanju, metabolizam mozga, stres, zapaljenje nerava, sećanja… Kongresi poput ovog su od izuzetnog značaja zato što predstavljaju mesto susreta pre svega istraživača koji se bave različitim disciplinama unutar neuronauka, kao i za razmenu iskustva sa istraživačima iz inostranstva, pri čemu se ostvaruju kontakti i dogovaraju saradnje. Gledajući emisiju saznajte, koja su najnovija dostignuća u svetu neuronauka. Pre svega šta to uzrokuje funkcionisanje naših sinapsi, naše konekcije u neuronima, a potom šta se to menja tokom starenja i kako nastupaju neki od patoloških poremećaja. Na koji način usporiti Alchajmerovu bolest? Kako se uz pomoć ishrane izboriti sa simptomima Parkinsonove bolesti i drugih neuroloških oboljenja.

Zdrava misija u RTS ordinaciji se nastavlja. Ovoga puta očekuje vas ispovest pevača narodne muzike o tome kako je prevazišao ozbiljne zdravstvene krize. Centralna tema biće posvećena osteoporozi, a saznaćete i trikove i savete kako se lakše boriti sa insulinskom rezistencijom.... U prvom delu emisije Moja borba pevač Amel Ćeman Ćemo otvoreno će govoriti o tome kako su mu godine pandemije bile teške, ali ne zbog virus korona, već zbog raznih drugih zdravstvenih komplikacija. Bio je pred sepsom zbog infkecije koja ga je zadesila, a odmah zatim dobio je gnojnu anginu grla posle koje će otkriti da ima tumor na krajniku. Kako je sve to prevazišao gledaćete u ovoj RTS ordinaciji. U Ordinaciji će biti reči o osteoporozi. Saznaćete zašto i kada ovaj problem smanjene gustine kostuju nastaje, kako se leči i koliko mogu da pomognu vežbe i ishrana. Sve će razjasniti doc. dr Ivica Jeremić, reumatolog, a dr Jelena Aleksić, fizijatar i reumatolog, razjasniće koje vežbe jačaju kosti. U bloku Hrana kao lek bavićemo se trikovima i savetima kako se lakše boriti sa insulinskom rezistencijom koju često nazivaju predvorjem dijabetesa. Kako i šta se radi u restoranu, a da se napravi bolji izbor, kako se jedu slatkiši, koji čajevi i suplementi mogu da koriste objasniće magistar farmacije i nutricionista Marija Milanović.

...